Verujem da pri samom pomenu porođaja prvi scenario koji pada ljudima na pamet jeste onaj filmski:
Sitni noćni sati. Ona se zabrinuto uspravlja u krevetu, drmusaza rame usnulog supruga i kaže „ Vreme je!“ Zatim sledi unezverena trka po kući, jurnjava kolima, crveni talas na semaforima, ali pred bolnicu ipak stižu taman na vreme da se rodi beba fenomenalnog tena, širom otvorenih bistrih plavih okica i starosti negde između drugog i trećeg meseca.
Međutim, u realnosti, to najčešće izgleda potpuno drugačije.
Ispričaću vam moj slučaj.